Mir

Dok mi se memorija telefona naizmenično puni zelenim i narandžastim bojama, zeleni malci genijalci na Olimpijadi u Beogradu, narandžasti „Raspevani Zemunci“ u Firenci na festivalu, oko sebe čujem dečiji smeh, radost života, ja ovde pazim na nečiju decu, tamo sa druge strane Jadrana jedna Marija i jedna Vesna paze na moje dete i ta deca se mešaju tako, prepliće se njihov smeh, pozdravi, kroz linije ,telefonske, telepatske, svi smo tako povezani a nismo ni svesni. Narandžasti pozdravljaju zelene, zeleni odpozdravljaju….sreća, radost, otvorenost, otkrivanja novih gradova, novih drugova, ta večita ekskurzija koju zovemo život…
Gde nestane ta radost kad porastemo?
Kada počnemo da gledamo na negativno pa zaboravimo pozitivno?
Kad prestanemo da delimo? Majice, rančeve, abakuse, papuče 🙂…
Ili imamo dozvolu/mogućnost da biramo? Osmeh ili …?
Pomoći ili…?
Lepa reč ili …?
Zahvalnost ili .. ?
Mir ili…?
Razmišljam o nasledju koje ostavljamo našoj deci?!?!
Večeras biram zahvalnost, za sve osmehe, zagrljaje, prijatelje, uvide, izbore…
Večeras biram MIR 🙏🌎

17.jun 2019.