Jedno od pitanja na koje nisam stigla da odgovorim u jutrošnjem gostovanju na PRVA TV je bilo večito pitanje: kako do skladnijih odnosa u životu?

Svi mi smo se sigurno više puta naljutili na svog partnera, možda čak i podelili neke ružne reči zbog kojih smo se kasnije kajali i osećali loše.
I to je sasvim ok, Ipak smo mi samo ljudi i doživljavamo različite emocije kroz dan. I normalno je kada nam neko „stane na žulj“, da ćemo odreagovati.
A šta kad prva reakcija prodje?
Da li ostajemo u toj ljutnji, besu ili pogledamo šta nas je ta situacija htela naučiti?
Scenario broj 1.

Ostajemo ljuti, on odlazi na posao ljut. Usput sretne prijatelja, ode s njim na pivo, da utoli tugu, da se izjada, pa bace po jedan listić za kladionicu, pa još jedno pivo i on zaboravi na dogadjaj.
A vi ste još uvek ljuti. Posle tog piva i kladionice, on još lepo ode i na bazen, opusti se čovek, jer šta će kući, kad je tamo ONA koja će da zvoca.

A može da bude i

Scenario broj 2.
Ne ulazimo u svadju, ko je u pravu ko nije, razumemo da svako ima svoju istinu. Oprostimo ružne reči, pustimo da svako razmisli o svojim postupcima. I sutradan svako na svoj posao, srećan i zadovoljan, a posle na bazen zajedno, kao odrasli ZRELI ljudi.

Jer veze su mesta gde najviše rastemo. Lako je biti u miru sam sa sobom, sedneš, ispričaš se, isplačeš, šta god.
Al kako sa drugima? Sa roditeljima, supružnicima, prijateljima?

Razumevanje je ključ!

Da bismo mogli da razumemo, prvo je potrebno da ih saslušamo. U ovom vremenu pogotovo, svi imaju svoje mišljenje i jako često će se desiti da su mišljenja i u kući podeljena.
Jedni su za lekove, drugi ne.
Jedni je za vakcinu, drugi protiv.
Jedni su za online skolu, drugi ne.
Lista je beskonačna.
Kada saslušamo jako je bitno, da ne moramo biti u pravu i ubedjivati druge u svoje izbore,
Svako od nas je dobio na poklon dar slobodne volje.
Mogućnost izbora!
Idealno je ako su naši izbori isti i naša mišljenja ista a isto tako je ljudski i izraz velikog poštovanja, prihvatanje drugačijih izbora od strane naših najbližih. Jer Bog je i njima dao slobodnu volju i svako od nas kreira svoju budućnost, baš tim istim izborima.
Da bismo bili u mogućnosti da ne odreagujemo, potreban je unutrašnji mir. Do njega dolazimo radom na sebi. Boravkom u prirodi, rasporedom ili pripremom, danas za sutra i sličnom tehnikama.
Visoka emocionalna inteligencija je dar u istinskom slušanju drugih.
Postoji deo u Knjizi Umetnost kontemplacije koji se zove:

„Slušanje – Tajna visokog EQ-a“

Mnogi od nas čuli su za pojam EQ-a – emocionalne inteligencije. Kao protivteža mentalnoj inteligenciji, EQ je merilo naše sposobnosti da razlikujemo svoja emocionalna stanja od stanja drugih, kao i sposobnost da preuzmemo odgovornost za ta stanja. Dakle, visoki EQ znači sposobnost da jasno i s puno poštovanja komuniciramo svoje osećaje, s puno empatije prema drugima. Visoki EQ poboljšava sve aspekte odnosa i omogućava nam da prođemo kroz zahtevne emocionalne situacije dostojanstveno i pristojno. Jedna od velikih dobrobiti umetnosti kontemplacije je što značajno podiže EQ tako što širi prostor unutar srca.

Kada počnemo udisati više prostora u um kroz tehniku pauziranja, to prirodno otvara širu orbitu osećaja. Uskoro počinjemo da shvatamo koliko su duboko isprepletene naše misli i osećaji. To nam omogućava da jasnije osetimo šta se događa u nama na emocionalnom nivou. Kako se kontemplacija produbljuje, sledi razdoblje emocionalne transformacije, u kojem identifikujemo i iskorenjujemo stare emocionalne obrasce koji nam više ne služe. To je moćna i uzbudljiva faza ove prakse, koja je u stanju urediti emocionalni krajolik naših odnosa na svež i dinamičan način.

Prava tajna visokog EQ-a leži u slušanju. Mnogi ljudi u današnje doba zaboravili su kako slušati druge, jer su zaboravili kako pauzirati i umiriti se. Tek kad se iznutra umirimo, možemo istinski čuti šta se odvija u drugoj osobi. Kada smo u stanju osetiti bol u srcu druge osobe bez srljanja i kada joj pokušavamo pomoći da se oseća bolje, tada smo naučili slušati sopstvenom dušom. Kada osoba oseti da je čujemo na tom nivou, to može biti dubinski isceljujuće, i za nju i za nas. To je još jedan dragoceni dar koji ćemo naučiti na putu kontemplacije.“ Ričard Rad

Ako razumemo da, kao što mi sami imamo svoje izazove, da ih isto tako imaju i ljudi oko nas. Da kada on krene da viče iz nekog razloga i okrivljuje nas, da to nije on, ona…divno nežno biće od sinoć, nego povredjeni deo njega, iz nekog ranog detinjstva koji nije isceljen, nešto što Ekart Tole zove sindrom „telo boli“: Da se to njegovo/njeno telo boli aktiviralo i da je to ta drama.
I onda je cilj ostati smiren, ne upadati u njegovu dramu i pustiti da se smiri. Biti nežan u konvezaciji ili u krajnoj liniji otići u drugu sobu, ukoliko nežnost ne pomaže.
Posle nekog vremena, sigurno, provereno iz iskustva, sledi lep, lagan, ugodan razgovor i sreća.

A mi jako često, više volimo da budemo u pravu, nego da budemo srećni.
Te za kraj, ne zaboravimo, naš stav kreira našu budućnost.
Kakvu budućnost ćemo iskreirati ako stalno želimo da budemo u pravu a kakvu ako smo srećni?

O tome čitamo u sledećem blogu.
„Četiri osnovna tipa budućnosti“